Intervju sa Moreirom koji je obavila Sladjana Pavlovic
Samori Almami Da Silva MoreiraSamori Almami Da Silva Moreira, veliko pojačanje Partizana, rođen je 16.6.1978. u Gvineji Bisao.
Samori Almami Da Silva Moreira je tvoje puno ime, kako te u stvari zovu u svakodnevnom životu?
Ovde, u Srbiji svi me zovu Moreira, a nakon priprema saigrači su me prozvali Moki. Inače u Portugalu, Nemačkoj i gde god da sam duže boravio, zvali su me samo kratko Mo.Kako i kada si počeo da se baviš fudbalom?
U kraju gde sam odrastao fudbal se igra zbog druženja, tako sam i ja sa svoje tri godine sa ostalom decom igrao fudbal radi zabave. Kada sam imao sedam godina, pozvali su me u lokalni fudbalski klub i tada sam postao redovan na treninzima. Tu, u klubu Sacavenense, shvatio sam da će fudbal biti moj izbor za ceo život. Posle nekoliko godina prešao sam u Boavistu, gde sam osetio šta znaci fudbal u profesionalnom smislu. U dresu Boaviste sam debitovao u seniorskoj konkurenciji. Nakon godinu dana kaljenja u timu Gil Vinsente i tri godine uspešnog igranja u Boavisti, prešao sam u Belgiju, u Standard iz Liježa.Da li je odlazak u Belgiju bila prekretnica u tvojoj karijeri?
Da moglo bi se reći, jer sam tu stekao fudbalsko ime, učestvovali smo u evropskim takmičenjima i posle tri uspešne sezone zapazili su me skauti velikih evropskih klubova.Nakon toga prelaziš u Hamburg?
Ljudi iz Hamburga su mi pored odličnih uslova prezentovali i ambiciozni plan, ali usled organizacionih problema u klubu, odlučio sam da karijeru nastavim u Rusiji. Izbor je pao na Dinamo iz Moskve. Posle hladnih godinu dana u Moskvi, vraćam se u topli Portugal, u Aveš.A nakon toplog Portugala, pravi izbor, Srbija i beogradski Partizan?
Da, prezadovoljan sam Partizanom. Za veoma kratko vreme svi su me prihvatili, igramo atraktivan fudbal i sto je najvažnije, prvi smo na tabeli.
Šta je uticalo na tvoju odluku da dođeš u Partizan?
Partizan je za mene oduvek bio veliki klub, sećam se utakmica sa Sportingom i Portom u Ligi Šampiona, a i vaš reprezentativac i moj veliki prijatelj Drago (Ivica Dragutinović) ispričao mi je mnogo lepih stvari o Partizanu i o Beogradu.
Ipak, presudna stvar za moju odluku bile su šampionske ambicije i želja čelnih ljudi Partizana da se ostvari uspeh i u evropskim takmičenjima.Pomenuo si Dragutinovića, ti si imao prijatelje Srbe i pre dolaska u Srbiju, u Beograd?
Da, po mom prelasku u Belgiju, Drago mi je najviše pomogao, skoro sve slobodno vreme sam provodio sa njim, i kada sam u Belgiji dobio sina Dijega, Draga sam izabrao za kuma.Navijači su vas prihvatili, a stiče se utisak da ste prihvaćeni i poštovani među saigračima?
Sve su to dobri momci, a ja kao stariji i iskusniji pokušavam da pomognem prenoseći im svoja iskustva koja sam stekao igrajući u mnogim evropskim klubovima. Njihova otvorenost je i meni pomogla da se lakše adaptiram, što je donelo dobru atmosferu u timu, brzu i efikasnu igru i prvo mesto na tabeli.Sa kim se najviše družiš?
Sa svima, ne znam koga bih izdvojio, mada sa Žukom i Diarom najviše, prvenstveno zbog jezika i prilagođavanja na novi život Beograda.Nekoliko rečenica o Žuki?
U svojoj karijeri nisam video većeg profesionalca. Uz to je odličan momak, vrlo neposredan, ali ponekad je neverovatno nestrpljiv, što me dovodi do ludila. (smeh) U svakom slučaju, za vrlo kratko vreme, postao mi je veoma drag.Diarra?
Odličan igrač i veoma iskren momak. Stalno se zabavlja i pravi sjajnu atmosferu u ekipi, mada postoje trenuci kada je previše cool, čak i na terenu, poput NBA zvezda (smeh).
Sa kim provodiš vreme u Beogradu kada to nisu tvoji saigrači?
Najčešće sam sa Vladom Jarićem iz marketinga Partizana, a u poslednje vreme sam i sa njegovim prijateljima.Dakle, upoznali ste i Beograd i Srbe, kakve su impresije?
Da, upoznao sam Beograd. Beograd je za mene evropski grad, ljudi koji žive ovde su veoma ljubazni, krajnje prijateljski nastrojeni. Dopada mi se što grad živi i danju i noću i svi su stalno u pokretu. Na moje iznenađenje mnogo ljudi u Beogradu odlično govori engleski, posebno mlađe generacije.
Nesto slično sam doživeo i u Belgiji, dok je u Rusiji malo drugačije sa ljudima, nisu tako topli i otvoreni.
Lepo mi je ovde.
Kako reaguješ kada te Beograđani zaustavljaju na ulici? Da li ti prija što si ovde popularan?
Svest o tome da ljudi znaju ko si, svakako prija, ali je to i ponekad dodatna obaveza. Ali ono što me iznenadilo i što me posebno obradovalo jeste da su brendirane majice, sa Dijarinim, Žukinim, Vitorovim i mojim imenom, rasprodate u veoma kratkom roku.Učestvovao si u mnogim humanitarnim akcijama?
Učestvovanje u takvim akcijama uvek podržavam i smatram da je to moj lični doprinos lokalnoj zajednici i opšte prihvaćenim društevnim vrednostima. Jednom prilikom smo bili u poseti domu za nezbrinutu decu u Zvečanskoj, osetio sam neverovatnu količinu pozitivne energije. Deca su za mene uvek izvor emocija i rado ću se ponovo odazvati.Gde voliš da izlaziš u Beogradu?
Uglavnom sam posećivao brojne restorane, posebno mi se dopada restoran Žabar, a preko dana volim da odem na splavove Moncu i Godo. Volim da jedem srpsku hranu, mada nikako pred utakmice (smeh). Da, još jedna stvar je krajnje nova za mene, ja ne pijem alkohol, a vi Srbi imate običaj da kada vam neko dodje prvi put popije sa vama rakiju, to je za mene veliki problem, jer svi ovde insistiraju na tome.Kako izlaziš na kraj sa upornim Srbima?
Stvarno su nekada neverovatno uporni, da mi je ponekad lakše da prihvatim, ali kad osetim jak miris srpske rakije, nema šanse! (na srpskom)
Postajem uporniji od bilo kog Srbina! (smeh)
Priča se da govoriš nekoliko svetskih jezika?
Portugalski, engleski, a onda igrajući u Belgiji i Nemačkoj, naučio sam i francuski i nemački.A srpski?
De si brate moj, kako si, šta radiš? …Nema šanse, to sam naučio od Zuke, (smeh)
Ili tata, mama, a u p… materinu , (smeh),
opusteno, nema problem, sutra...I za kraj, šta bi poručio navijačima Partizana?
Želim da ih pozovem da u drugom delu sezone dođu na utakmice i da nas bodre do titule. Mnogo je lakše igrati i pobeđivati pred punim tribinama
Poll
